Ona se često, pogrešno, tumači kao izraz preterane ljubavi, ili potrebe da vam neko bude centar sveta oko koga se sve vrti, i mimo čega ništa ne postoji. Kao neprekidno jačanje povezanosti, u cilju očuvanja bliskosti i ulaganja u partnerski odnos.

Ništa, međutim, nije dalje od ljubavi od ljubomore. Žrtve, zatrovane njenim dejstvom, to odbijaju da uvide, kako ih suočavanje sa istinom ne bi primoralo da se promene, što je često veoma teško ili nemoguće.

Refleksija nesvesnog

Kada je neko ljubomoran, on ne izgara od ljubavi, već se guši u sopstvenoj nesigurnosti, nedostatku samopouzdanja i uverenju da ono, što se pruža partneru, nije dovoljno. Takva slika o sebi proizvodi nezadovoljstvo, a ono je plodno tle za agresiju.

Umesto da se trudi da postane bolji, ljubomorni partner nameće kontrolu, postaje sumnjičav, pribegava osudama i napadima. Ponekad sve kočnice popuste, i ljubomorna osoba postaje opsesivna i posesivna, u tolikoj meri da vidi opasnost i tamo gde je nema, i rivale u ljudima koji to objektivno nisu. Pribegava se praćenju, ispitivanju, optuživanju, nametanju pravila, ugrožavanju lične slobode.

Ljubomorni ljudi nisu svesni toga da nezadovoljstvo sobom i nesigurnost u sopstvene vrednosti maskiraju nepoverenjem u druge, borbom da druge učine ispravnima. Udaljavaju se od sebe, i to projektuju na druge. Odnos, koji se tako grčevito čuva, postaje sve podložniji tome da se prekine. Ono, čega se ljubomorna osoba najviše boji, i šta najviše želi da spreči, upravo i izaziva svojim ponašanjem. Njeno nesvesno uverenje da ne zaslužuje ljubav, niti vezu, se i ostvaruje. Refleksija onoga što se čuva u podsvesti je uvek neumoljiva i brutalno precizna.

U ljubavi je lek

Ljubomora isisava energiju, komplikuje život, udaljava partnere jedne od drugih. Ljubav čini suprotno. Ljubav se izražava poverenjem, podrškom, iskrenošću, zdravim odnosom prema sebi. U ovom poslednjem se krije lek za ljubomoru. U osećaju sopstvene vrednosti, emocionalne stabilnosti, zadovoljstva sobom.

Jedan partner mora da bude u potpunosti nezavistan od drugog, da bi mogao da participira u kvalitetnom odnosu. Partneri se ne zadržavaju na silu, već ulaganjem u njegov i sopstveni rast, u jačanje samopoštovanja, u davanju svog maksimuma. Iskren odnos prema sebi je lek za sva nezdrava osećanja, pa i za ljubomoru, koja nije ništa drugo do otrov i okov.