Priroda, mudri i tihi učitelj, od postanka sveta do danas se šepuri u svojoj različitosti. Priroda favorizuje te različitosti, zahvaljujući kojima se sve odvija u apsolutnom, nepogrešivom skladu. Na planeti ima mesta za žarke i polarne predele, za ogroman broj biljaka i životinja različitih po veličini, obliku, boji, svojstvima. Ima potoka i okeana, mrava i kitova, niskog i visokog rastinja, sunčanih i kišnih dana. Gde god da se pogleda, uočavaju se razlike. One, koje postoje sa razlogom, sa svrhom. Na planeti postoje ljudi različitih rasa, nacija, polnih i kulturoloških opredeljenja. Svi se razlikujemo sa razlogom, ali ga samo retki uviđaju.

Evolucija u zastoju

Ljudi modernog doba se opiru osnovnom zakonu evolucije, a to je neprekidni rast i razvoj. U velikom delu sveta se vode ratovi zbog verskih, ideoloških i političkih različitosti. Na sportskim stadionima se napadaju navijači protivničkih timova. Na ulicama se vređaju ljudi koji se razlikuju po izgledu, koji nisu ukalupljeni. Na sceni je polna, starosna, kulturološka diskriminacija. Oni, koji su drugačiji, se osuđuju, napadaju, vređaju, uništavaju. Njihova različitost se ne toleriše. Biti tolerantan, znači prihvatati druge, različite od nas, u svoj njihovoj celovitosti. Znači imati kompletan uvid u to da je svako ljudsko biće jedinstveno, i da ima pravo na to da bude neponovljivo, po svim mogućim osnovama.

Zašto je teško prihvatiti da se neko čvrsto drži svojih uverenja? Gde su koreni netolerancije? Svakako u nesigurnosti. Netolerancija prema drugima donosi varljivi osećaj lične superiornosti. Kritikovanjem drugih se potiskuje nezadovoljstvo sobom. Potenciranjem nedostataka drugih pravi se svojevrsna „dimna zavesa” oko sopstvenih mana. Osuđivanje drugih, najčešće, biva jedini način na koji se čuva dobro mišljenje o sebi samom. Netolerantni ljudi su skloni izražavanju nepoštovanja tuđih različitosti jedino kada su u grupi istomišljenika. Pojedinačno su uplašeni i slabi, frustrirani, neosvešćeni i bez poštovanja i prema sopstvenoj izuzetnosti.

Tolerancija se uči

Osnov za usvajanje tolerancije, kao modela razmišljanja i ponašanja, je prepoznavanje ličnih segmenata, koji nekoga čine onim što jeste. Razumevanje sebe, dovodi do razumevanja drugih. Spoznaja sopstvenog identiteta, dovodi do uvažavanja tuđih. Kada smo fokusirani na ono što volimo kod sebe, a ne na ono što nam se ne dopada, uspevamo da se fokusiramo i na ono što volimo kod drugih. Tek je tada moguće pronaći i sagledati sličnosti koje nas povezuju.

Tek kada preispitamo svaki oštri sud o drugima, moći ćemo da proniknemo u sopstvene skrivene sadržaje. Odricanje od rigidnih stavova dovodi do lične i kolektivne afirmacije, do smanjenja napetosti i netrpeljivosti. U različitosti se krije bogatstvo, prilika za učenje, za uspostavljanje harmonije, za odbacivanje stereotipa. Za odricanje od sopstvene bezgresnosti. Najveća dobit tolerancije se ogleda u tome da sebi pružimo šansu da budemo ono što jesmo, što je put ka priznavanju i uvažavanju ekskluzivnosti i neponovljivosti drugih, ma koliko se oni razlikovali.