Postoje mnoge priče o čuvenom Vikingu Ragnar Lodbroku. On nije bio običan pirat, nego legendarni i neustrašivi kralj mora — koji je postao jedan od najpoznatijih Vikinga u istoriji.

Ono što čini istoriju Lodbroka neobičnom je da je on bio jedan od prvih „kraljeva mora”, što je značilo da je kao Viking zaradio dovoljno bogatstava i moći, kako bi postao priznat kao pravi kralj.

Ko je bio Ragnar Lodbrok?

Ragnar Lodbrok je bio jedan od najpopularnijih nordijskih junaka među Vikinzima. Kao legendarni vikinški komandant postao je kazna Engleske i Francuske. Ragnar Lodbrokov život i avanture su opisani u Islandskoj sagi „Ragnarova priča” i „Priča o Ragnarovim sinovima.”

Ragnar Lodbrok (poznat po kožnim pantalonama koje je nosio od raznih životinja) rođen je kao sin Sigurda Ringa, kralja Švedske i Danske. Rangar je tvrdio da je direktan potomak boga Odina.

Lodbrok je imao više žena. U Norveškoj je sreo ratnicu Lagerdu koja se borila zajedno na njegovoj strani. Bila je žestoka ratnica. Ragnar se na kraju oženio njome i imali su troje dece zajedno. Međutim, njihov brak nije bio srećan i Ragnar je odlazio u Dansku gde se sastajao sa švedskom princezom Torom Borgarhjort. Ona mu je rodila dva sina, ali je umrla veoma mlada. Duže vremena, Lodbrok nije mogao da se nosi sa njenom smrti, ali je kasnije, prema Volsung sagi sreo prelepu kraljicu Alsaug.

Ragnar Lodbrok

Ragnar Lodbrok

Ragnar osvaja Pariz

8. juna 793 godine nove ere, Vikinzi su napali Hrišćanski manastir Lindisfarn na Engleskoj obali. Oni su doplovili brodovima, upalili crkvu, ubili monahe, i otišli sa svim blagom koje je moglo stati na njihovim brodovima. Brutalnost koju su ispoljavali učinila ih je zapamćenim dugi niz godina.

Ovaj datum obeležava početak dramatične istorije vikinškog carstava i posebno njihove uloge u britanskoj istoriji. To je bio početak ere vikinga i mnogih upada Ragnara koji je bio neprijatelj hrišćanstva. Ragnar Lodbrok je namerno napao hrišćane tokom njihove molitve kada su vojnici klečali u crkvi. To je bio efektivan način da se uhvati neprijatelj nespremnim.

Ragnar je mnogo puta predvodio u piratskim napadima na Francusku. Njegov najpoznatiji napad je onaj koji je vodio, na Pariz 845. godine, kada je komandovao sa preko pet hiljada ratnika u floti i stotinu i dvadeset dugih brodova. Uprkos strategijama Ragnara da napadne na sveti dan kada će crkve biti pune potencijalnih žrtava, vesti o njihovom pristupu učinile su to da je većina stanovništva već pobegla. Vikinzi su preplavili ulice u potrazi za plenom.

Uzeli su francuski kapital , i uzdržali su se od paljenja do temelja nakon što je kralj Čarls platio ogromnu otkupninu od 7.000 funti srebra kako bi otisli.

Kada su se Ragnar Lodbrok i njegovi ratnici vratili u Dansku, bili su veoma bogati i bili smatrani herojima.

Ragnar je nastavio sa nizom uspešnih napada protiv Francuske, sredinom devetog veka, i borili su se u brojnim građanskim ratovima u Danskoj.

Ragnarova smrt

Tokom svog života Ragnar Lodbrok je učestvovao u mnogim napadima. Nastavio je da se bori čak i u poznim godinama.

Kako je Ragnar zaista umro ostaje sporno. Postoje dve verzije priče o njegovoj smrti. Jedna ukazuje da je umro od smrtonosne bolesti nakon što je napao Pariz. Druga, koja se može pronaći u više istorijskih zapisa kao što je anglosaksonska hronika za koju se generalno veruje da je istinita, nam govori da je Lodbrok susreo smrt u rukama svojih neprijatelja.
Prema toj verziji, na svom putu kući iz Pariza Ragnar je doživeo brodolom te je završio na obali Kraljevine Nortambrije koju je prethodno često napadao. U želji da se osveti za sve napade, kralj Ala od Nortambrije je zarobio Ragrnara i bacio ga u jamu punu otrovnih zmija. Legenda kaže da je, neposredno pre smrti, Ragnar pevao nordijsku himnu te upozorio kralja Ala da će njegovi sinovi doći da se osvete.
Njegovo upozorenje se uskoro i ostvarilo. Velika vojska, koju su činili Vikinzi iz Danske i Švedske, napala je Englesku 866. godine. Na čelu vojske su bili Ragnarovi sinovi, a u napadu je ubijen kralj Ala.

Danas je Ragnar upamćen kao legendarni neustrašivi kralj mora kome su se divili i kojeg su istovremeno mrzeli mnogi.