Kofein je najčešće konzumirani i neregulisani stimulans na svetu. Većina ljudi svesno ili nesvesno konzumira kofein svakoga dana, obično putem kafe, čaja, sode, ali i putem čokolade, kao i energetskih napitaka. Obzirom na količinu koju određena hrana i pića sadrže, za kofein je vrlo verovatno da će izazvati toksičnost. Međutim, mnogi lekovi sadrže visok nivo kofeina i predstavljaju značajan rizik za neke konzumente. Oštećenje nerava se može razviti kao posledica prekomernog unosa kofeina, ali to nije najčešći simptom.

Rasprostranjenost toksičnosti kofeina

Prema istraživanjima, deca su nažalost podložnija toksičnosti, uglavnom usled slabijeg metabolizma za uklanjanje kofeina iz krvnog seruma. Smrt nije neuobičajeni rezultat toksičnosti kofeinom, sa uzrocima vezanim za srčanu insuficijenciju. Nema podataka koji ukazuju da je određena rasa ili pol različito podložan biohemijskim efektima kofeina.

Nesigurne doze

Kod odraslih, smrtonosna toksičnost kofeinom se procenjuje da će se dogodi usled  150 i 200 mg / kg, što je ekvivalent 80 šoljica kafe u kratkom vremenskom periodu. Smrtonosna doza za odrasle je potrošnja između 7 i 10 g kofeina. Doza kofeina od 78 mg / kg može da izazove toksičnost i ozbiljne neželjene efekte kod male dece. Kada su u pitanju lekovi, kofein se obično nalazi u lekovima koji održavaju budno stanje, lekovima protiv menstrualnih bolova, kao i u određenim suplementima.

Simptomi toksičnosti

Kofein utiče na centralni nervni sistem, srce, krvne sudove, nadbubrežne žlezde, štitnu žlezdu, bubrege i razne neurotransmitere i hormone, ali zavisi od doze. Na primer, u dozama između 85 i 250 mg, kofein može izazvati osećaj budnosti, smanjeni zamor i ublažen tok misli. Doze između 250 i 500 mg mogu izazvati neželjene efekte, kao što su uznemirenost, nervoza, nesanica, umor i drhtavica. Više dnevne doze mogu izazvati ozbiljne posledice za žlezde usled prekomerne proizvodnje adrenalina i drugih hormona, kardiovaskularne probleme i promenjene aktivnosti mozga koje kulminiraju u napadima. Ljudi podložni najvećem riziku ozbiljne toksičnosti kofeinom su bodibilderi i ostali sportisti koji se namerno dopunjuju kofeinom, zavisnici od droge koja sadrži kofein, energetskih pića i epileptičari.

Kofein i nervna oštećenja

Kofein može oštetiti nerve na nekoliko načina. Glavna akcija kofeina je da suzbije efekte  adenozina, što dovodi do smanjenja protoka krvi u mozak i oštećenja neurona. Oštećenje neurona u mozgu se doživljava kao glavobolja, vrtoglavica, smanjene fine motoričke spretnosti  i koordinacije u rukama.

Dalje, kofein indirektno utiče na potrošnju vitamina B, od kojih su neki potrebni za provodljivost i održavanje nerava. Kao takva, visoka potrošnja kofeina može da izazove ukočenost i peckanje u rukama, nogama i u predelu glave. Smanjenje potrošnje kofeina i  B-kompleksa vitamina trebalo bi da pomogne u borbi protiv ovih simptoma. Dugoročni nedostatak vitamina B-6 i B-12  često dovodi do trajnog oštećenja nerava.