U izgubljenom kraljevstvu visoko na Himalajima, na jednoj od ekstremnih tačaka severne Indije, na granici Kashmira, Kine i Avganistana živi jedan narod sa neverovatnim tajnama za dugovečan i zdrav život — u pitanju je Hunza narod.

Oni nisu društvo neke mitske legende, već pravi ljudi koji žive svoj život na „krovu sveta”. Često dostignu starost i do 145 godina. U okviru ovog malenog, miroljubivog društva, od svega 30.000 ljudi koji žive u nepristupačnim dolinima na oko 3000 metara nadmorske visine, možete naći žene koje rađaju u svojim 60-im i muškarace koji izgledaju kao da su u 40-im a zapravo su duplo stariji. Rečeno je, da pored starenja — sa čime se nose više nego dostojanstveno — oni su najsrećniji ljudi na svetu.
Ovo je važna razlika Hunza ljudi, njihovo zdravlje nije definisano samo nedostatkom bolesti, već pre svega zbog njihovog celokupnog kvaliteta života, i direktnog iskustva radosti. Izgleda da imaju bezgraničnu energiju i entuzijazam za svakodnevne aktivnosti. Kada se malo bolje razmotri ovo stanje življenja u Hunza zajednici, može se zaključiti da imamo mnogo toga da naučimo od njih.

Hunza naspram zapadnjačkog načina života

Hunzi žive skoro dva puta duže od prosečnog zapadnjaka — bez uzimanja farmaceutskih lekova, bez vožnje skupih automobila, i bez brze hrane na svakom uglu predgrađa. Oni nemaju predgrađa. Samo planinsku dolinu, koja je čista, i nije kontaminirana modernim industrijskim hemikalijama, GMO hranom, ili zagađenom vodom.

Njihov vrlo zanimljiv način života čini da se zapitamo za sve ono što smatramo „svetim” na našem podneblju. Čak se i Hunza čovek sa 100 godina (dok je prosečan životni vek zapadnjaka samo 70) ne smatra starom osobom. Dakle, šta je njihova velika tajna? Kako da živimo život kao Hunza narod, osim prelaska u udaljeno selo Himalaja?

Tajne dugovečnosti Hunza naroda

Koristite Hranu kao lek i jedite umereno.

Hunza klima je oštra, zbog svog geografskog položaja, tako da ljudi skromno jedu tamo. Tipično, jedu malo mesa i jedu samo dva manja obroka dnevno. Oni svoj prvi obrok ne jedu pre podneva, iako se često angažuju i započinju fizički rad od 5:30h ujutru. Doručak, uglavnom vegetarijanski sa celim zrnevljem, održava njihov digestivni sistem zdravim.

Komparativno, zbog svih dodatih rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, zapadnjaci često konzumiraju mnogo više kalorija u svakom obroku nego što je to zaista potrebno — da ne pominjemo one koji ne dobijaju nikakvu ćelijsku regeneraciju od dobre ishrane.

Za razliku od većine zapadnjaka, Hunzi jedu pre svega radi uspostavljanja i održavanja zdravlja, a ne zbog zadovoljstva.

Kvalitet drevne hrane, vode, zemljišta i vazduha

Hunza hrana je potpuno prirodna, ne sadrži hemijske dodatke. Zapadna ishrana je puna pesticida, herbicida, fungicida, genetski modifikovanih organizama, obrađenih hemikalija, šećera, veštačkih šećera i aroma.

Hunzi obrađuju voće tako što ga ostave da se suši na suncu. Oni proizvode mleko i sir, ali bez hemikalija ili hormona. To je protiv Hunza zakona kao što je i protivzakonito da praše svoje bašte pesticidima.

Kompletan način njihovog života je potpuno organski.

Jedite manje mesa

Iako Hunzi ipak jedu meso jednom nedeljno, pre svega piletinu ili ribu, to nije ni izbliza onome što pristiže sa fabričkih farmi na zapadu. Umesto toga, oni se fokusiraju na organsko voće, povrće, i žitarice — kao što su ječam, proso, heljda, i većina onoga što jedu je sirovo i sveže — tako da to i dalje ima životnu energiju.

Poznati lek protiv raka

Hunza ljudi imaju poseban apetit prema semenkama od kajsija. Jedan od najvećih ubica na zapadu je rak, ali se često primenjuje konzumiranje semenki kajsija kao efikasan način protiv njegovog suzbijanja. Ove semenke sadrže laetril, ili vitamin B 17 koji je poznat po tome što ubija ćelije raka. Možda je to razlog što je rak praktično nepoznat selu Hunza.

Zaštitite crevnu floru

Hunza ljudi takođe tipično konzumiraju jogurt, koji obnavlja crevnu floru. Još jedna zemlja koja konzumira mnogo jogurta je Bugarska.

Vežbajte svakodnevno na otvorenom

Hunzi provode većinu svog vremena u prirodi — na otvorenom, na svežem vazduhu. Postoje desetine naučnih studija koje ukazuju na prednosti ove prakse za zdravlje i jačanje raspoloženja, ali obično hodaju i do 20 kilometara svakog dana, osim što obavljaju i druge fizičke poslove. Naravno, mi idemo u teretanu, ali ništa ne može da se poredi sa svakodnevnim planinarenjem po neravnom terenu satima u netaknutom, prirodnom ambijentu.

Jedite neprerađeni hleb koji sadrži sve potrebne enzime

Hunzi takođe konzumiraju puno oraha i semenki, ali je njihov omiljeni dodatak svakom obroku „čapati” hleb koji se pravi od pšenice, prosa, heljde ili ječmenog brašna, integralnog neobrađenog brašna. Kod većine obrađenog brašna na zapadu, posebno kod brašna pšenice, klica obično bude uklonjena.

Završna tajna Hunza naroda? Meditacija i česte pauze

Radimo uglavnom u stresnim okruženjima, velikim brzinama, te retko odvajamo trenutak da se fokusiramo na naš dah, ili makar samo da osetimo zahvalnost prema životu. Hunzi praktikuju meditaciju i veruju svojim instinktima, znaju kada je vreme za odmor. Oni provode dosta svog vremena u samoći, komunicirajući sa svojom dušom, što doprinosi njihovoj sreći.

Iako nismo u prilici da tek tako skoknemo do Hunza kraljevstva još sutra, svakako da planiranje i usvajanje ovih saveta može umnogome doprineti zdravijem životu.

Pogledajte još i „Himalajski mudraci“