Specijalna bolnica „Čigota” predstavlja stub zdravstvenog turizma na zlatiborskom području, vodeći centar za lečenje bolesti štitaste žlezde, a poznata je i kao dugogodišnja naučno-nastavna baza Medicinskog fakulteta. Saradnja se ostvaruje kroz konsultantske usluge vrhunskih stručnjaka iz oblasti endokrinologije, endokrine hirurgije, kardiologije, a od nedavno su na usluzi pacijentima i vodeći neurohirurzi, kao i specijalisti vaskularne hirurgije i radiologije za ultrazvučne preglede krvnih sudova. U bolnici se odvija izuzetno popularan „Čigota program”, program za mršavljenje, jedinstven po svom sadržaju u čitavom regionu, kao i progam „Čigotica”, namenjen lečenju gojaznosti kod dece i adolescenata.

Atraktivan je i kongresni truizam, posebno medicinski, zahvaljujući velikom broju sala koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe za organizacijom takvih dešavanja. Još jedna od pogodnosti su i maksimalni uslovi za pripreme sportista, kako onih koji se bave individualnim, tako i onih koji se bave ekipnim sportovima.

O uspesima, planovima, kapacitetima, ali i o gorućem pitanju moguće privatizacije, razgovaramo sa dr Željkom Stakićem, generalnim direktorom Specijalne bolnice „Čigota”.

Na mapi zdravstvenog turizma ste najpoznatiji po programu za mršavljenje. Recite nam nešto više o tome.

– Program za mršavljenje se sa uspehom odvija već 26 godina. U sprovođenje ovog multidisciplinarnog programa uključeno je više različitih profesionalnih profila, kao što su specijalisti interne medicine, fizijatri, profesori fizičke kulture, rekreatori, nutricionisti, psiholozi.

Program se bazira na dijetalnoj ishrani, preporučenim fizičkim aktivnostima, lekarskim pregledima i edukativnim predavanjima. Dnevni unos hrane je podeljen u pet obroka. Tri glavna i dve užine. Predviđeno je da se unosi između 1000 i 1200 kcal dnevno, što zavisi od dijete koju određuju nutricionista i lekar. Sve je spremano bez ulja i soli, ali sa mnoštvom začina, tako da je hrana ukusna. Korisnici programa se, na taj način, oslobađaju suvišnih kilograma, ali i čiste organizam od aditiva, prekomernog unosa soli i šećera.
Fizičke aktivnosti podrazumevaju šetnje u grupama (u koju je korisnik programa svrstan), vežbe u bazenu i u gimnastičkoj sali. Predvode ih profesori fizičke kulture, koji komentarišu sve dobiti i efekte, što dodatno stimuliše korisnike da budu aktivni. Veoma koristan deo programa su predavanja endokrinologa, psihologa, nutricioniste, kao i profesora fizičke kulture. Predavanja su interaktivnog karaktera, prisutni mogu da postavljaju pitanja predavačima, koja ponekad dovode do dinamične grupne diskusije. Prilikom boravka u hotelu i korišćenja programa, nijedan gost nije sam. Uvek se nalazi u grupi, u kojoj dobija podršku, podsticaj, razumevanje, savete, ali je, istovremeno, i pod budnom pažnjom zaposlenih.

Zbog svega navedenog program za mršavljenje „Čigota” donosi odlične rezultate i višestruku korist, jer je brižljivo isplaniran, stručno vođen i prilagođen apsolutno svima. Kroz ovaj program je, do sada, prošlo 40000 korisnika, koji su redukcijom telesne mase sprečili brojna oboljenja za koje je gojaznost ozbiljan faktor rizika. Po ostvarenim rezultatima naših korisnika smatra se i jednim od najuspešnijh u Evropi.

Pre nekoliko godina ste pokrenuli i program „Čigotica”?

– Preciznije, pre 7 godina. Na ovaj program se upućuju deca uzrasta od 12 do 18 godina, i to o trošku Republičkog fonda zdravstva, i na predlog nadležnih pedijatara. Ostvareni rezultati su više nego zadovoljavajući.

Zdravstveni turizam, koji favorizuje „Čigota”, je poznat i van granica naše zemlje. Privlači sve više inostranih pacijenata. Recite nam odakle oni dolaze i šta ih, najviše, na to navodi?

– Poslovično smo domaćini svih gostiju iz dijaspore, potom onih koji dolaze iz susednih zemalja, ali i iz Grčke, sa Kipra. Primetan je porast gostiju sa ruskog govornog područja, koji kod nas leče teška oboljenja štitaste žlezde, uz pomoć radioaktivnog joda. Trudimo se da obezbedimo saradnju sa vodećim agencijama u okruženju, ali i šire, preko kojih bi, uz ostale vidove marketinga, taj broj beležio konstantan porast. Što se tiče inostranih gostiju, konkretno, tu se beleži porast od 18 % u odnosu na raniji period.

Nadahnuti evidentnim uspesima, vi se, kao institucija, i dalje razvijate. Na koje načine?

– Tokom prethodne godine pokrenuli smo niz značajnih marketinških aktivnosti, čime smo značajno povisili procenat popunjenosti. On je iznosio 70%, a samo program za mršavljenje zabeležio je povećanje od 30% u odnosu na prethodne godine. Uspeli smo da investiramo određena sredstva u proširenje kapaciteta terapijskog bloka, ugradnju solarnih panela, adaptaciju podova u bloku za rehabilitaciju i adaptaciju poslovnih prostora, doterivanje i tekuće održavanje svih segmenata. U medicini smo uvođenjem novih polikliničkih usluga obogatili ambulantnu ponudu i time omogućili pacijentima iz regiona da ne moraju da idu u Beograd na preglede, već to mogu da obave ovde, i to bez čekanja. Pokrenut je i program sportske medicine, za preglede i rehabilitaciju brojnih sportista koji dolaze ovde na pripreme.

„Čigota” pruža i usluge fizikalne rehabilitacije?

– Tačno, u bolnici se već nekoliko godina sprovodi rehabilitacija pacijenta nakon urađenih operacija kukova i kolena. Sve to se odvija u okviru odlične saradnje sa Zdravstvenim centrom u Užicu i sa odeljenjem ortopedije sa koga se pacijenti upućuju kod nas na ranu rehabilitaciju. Ista se sprovodi dosta uspešno, zahvaljujući stručnosti i predanosti naših fizijatara i fizioterapeuta. Pored toga, kod nas se na rehabilitaciju upućuju i pacijenti sa novootkrivenim hipertireozama, a vrši se i rehabilitacija pacijenata nakon operacije discus hernije, i onih koji boluju od brojnih reumatskih oboljenja. Pacijenti koji su na fizikalnoj rehabilitaciji su smešteni u odvojenom medicinskom bloku i imaju konstantan nadzor i negu.

Otkrijete nam vaše planove za tekuću godinu?

– Najveće aktivnosti biće usmerene na poboljšanje kvaliteta smeštaja, usluga i medicinske opreme. Planirana je rekonstrukcija bazena sa welnesom, zamena krova sa adaptacijom šestog sprata, postepena zamena energenata sa ekološki održivim izvorima energije. Protekle godine smo ugradili solarne panele, a ove godine u planu je bušotina sa termalnom vodom. U medicini je napravljen plan stručnih usavršavanja, planirano je i obnavljanje medicinske opreme, kao i raznih aktivnosti čime bi unapredili kako dijagnostiku, tako i lečenje pacijenata, što bi imalo značajan ekonomski značaj po državu.

Uprkos evidentnim uspesima i potvrđenoj važnosti Specijalne bolnice „Čigota”, država planira da je privatizuje, ne uzimajući u obzir mnoga neslavna iskustva sa promenom vlasništva svuda po Srbiji. Kakav je vaš stav, doktore Stakiću, o najavljenoj privatizaciji?

– Mislim da „Čigota” mora da ostane deo zdravstvenog sistema Srbije. Brojne činjenice apsolutno podržavaju ovu tvrdnju. Imamo razvijenu polikliničku službu, sa brzom i pouzdanom dijagnostikom oboljenja štitaste žlezede, ali i ostale patologije, razvijenu službu nuklearne medicine sa visokosenzitivnim dijagnostičkim i terapijskim procedurama pomoću radioaktivnih izotopa, već spomenute jedinstvene programe za mršavljenje, za decu i odrasle. Po svemu tome smo referentni u širem geografskom području, i zaslužili smo poverenje pacijenata koji dolaze iz zlatiborskog, moravičkog, raškog okruga, ali i severne Crne gore, Republike Srpske i šireg okruženja.

dr Željko Stakić

dr Željko Stakić

Čini se da bi privatizacija „Čigote” dovela do komercijalizacije njenih usluga i time se izgubio značaj koji ona ima kao zdravstveno-turistički centar?

– Apsolutno! Postoji opasnost da „Čigota”, kroz privatizaciju, izgubi svoju osnovnu namenu i da bude pretvorena u još jedan hotel sa welnesom. Verujem da su toga svesni Ministarstvo zdravlja, kao osnivač ustanove i Fond PIO kao većinski vlasnik imovine, ali i lokalna samouprava, koja je svesna zdravstvenog i turističkog značaja „Čigote” kako za Zlatibor, tako i za čitav region.

Kakvo je Vaše mišljenje o privatizaciji zdravstvenih ustanova?

– Postupku privatizacije nije moguće pristupiti po principu jedinstvenog modela za sve zdravstvene ustanove. Svaka bolnica ima svoje specifičnosti, različite poslovne bilanse, neke posluju sa uspehom i beleže trend poboljšanja kvaliteta, ali ima i onih koje su praktično ugašene. Analizom privatizacija u zemljama iz okruženja uočava se da su privatizovane zdravstveno-turističke ustanove izgubile svoja osnovna svojstva, odnosno, pretvorene su u objekte koje pružaju isključivo komercijalne usluge. Treba imati u vidu da potrebe domaćih i stranih gostiju podrazumevaju egzaktne i visokostručne medicinske usluge, formiran zdravstveni i zdravstveno-turistički proizvod, baš koliko i welnes i ostale komercijalne usluge. Tu kombinaciju usluga već dugo pružamo u „Čigoti”, i to na zavidnom nivou, na zadovoljstvo naših gostiju i pacijenata.