Neverovatni drevni megaliti planine Ural ostaju velika misterija za mnoge arheologe koji još uvek ne znaju ništa o drevnoj civilizaciji koja ih je podigla hiljadama godina unazad.

Postoje stotine, ako ne i hiljade antičkih lokaliteta širom sveta koji su procenjeni i koje istraživači proučavaju veoma detaljno. Većina je upoznata sa antičkim lokalitetima u Peruu, Boliviji, Meksiku, Brazilu i Africi.

Malo pažnje je posvećeno brojnim antičkim strukturama koje se nalaze na planinama Urala. Neverovatne drevne građevine nalaze se u velikom broju i sastoje se od raznih oblika, uključujući menhire, dolmene i megalitske hramove. Dok su istraživači iz Rusije identifikovali većinu njih, ipak nema dostupnih informacija o drevnoj kulturi koja je podigla većinu.

Pronalazak

Planine Urala u Rusiji predstavljaju jedan od najstarijih planinskih venaca na našoj planeti. Stare su oko 250 do 300 miliona godina. Meštani gledaju na planine Urala i na njihov okolni region kao na „kutiju sa blagom” ispunjenu velikim brojem minerala, uključujući bakar, zlato, malahit, gvožđe i drago kamenje. Međutim, njihov značaj ne leži u mineralima, već u brojnim drevnim strukturama koje se nalaze u regionu, a koje i dalje zbunjuju naučnike.

Planine Urala su upečatljive i po regionu koji je takođe izuzetno poznat po velikom broju takozvanih „izvan svog vremena” artefakata koji su pronađeni u ovoj oblasti.

Jedni od najpoznatijih takvih artefakata su male strukture za koje se veruje da su proizvod drevnih civilizacija koje su bile u stanju da razviju nanotehnologije pre oko 300.000 godina. Predmeti su otkriveni tokom misije geološkog istraživanja čiji je cilj bio vađenje zlata na Uralu. Dok je zlato bilo prioritet, istraživači su bili zapanjeni kada su pronašli nešto što je bilo očigledno mnogo vrednije. U listi neidentifikovanih komponenti koje su iskopane u toku geoloških misija na ovom području su bili predmeti kao što su namotaji, spirale i osovine.

Arheološko blago

Oblast Sverdlovsk je region u centru Srednjeg Urala gde je pronađen veliki broj antičkih dolmena (kamenih stolova). Dolmeni se mogu pronaći širom planete, nisu ograničeni samo na Ural. Ove strukture se obično sastoje od dva ili više vertikalna kamena čineći tako osnovu za ravan horizontalni blok na vrhu. U poređenju sa drugim dolmenima širom sveta, dolmeni sa Urala su relativno male veličine i izgrađeni u dva glavna stila.

Međutim, menhiri su najpoznatije megalitske strukture koje su pronađene u regionima planine Ural. Menhir je jedan vertikalni dugački kamen. Može se naći kao jedinstvena struktura ili postavljen zajedno sa brojnim drugim monolitima. Menhiri otkriveni u predelu Urala uključuju monolite raznih struktura. Većina menhira je otkriveno u blizini naselja ili groblja iz bronzanog doba.

I dok su dolmeni i menhiri koji se nalaze u regionima Urala izuzetno impresivni, najmisteriozne strukture se nalaze na ostrvu Vera u jezeru Turgojak.

Drevne strukture na ostrvu Vera datiraju najmanje iz doba neolita. Monoliti se nazivaju Megalit broj 1, Megalit broj 2, Megalit broj 3, Vera ostrvo 9 i Vera ostrvo 4.

Među megalitima, Megalit broj 1 je najveća struktura otkrivena na ostrvu sa visinom od 16 metara. Drevni graditelji su istesali ovaj megalit u podlozi i pokrili ga sa završnim kamenom. Struktura je usmerena ka zapadu i obuhvata izduženi ulaz, sobu sličnu centralnom holu i dve komore povezane koridorom. Ovaj drevni hram kao kompleks ima prozore, skulpture i složenu umetnost.

Megalit broj 2 je jednako fascinantan. Uklesan je u kameni nagib i ima nasip koji ga pokriva. Ove drevne strukture su utvrđene sa orijentacijom na sever i kao Megalit broj 1, sadrži dve komore povezane hodnikom.

Megalit broj 3 je napravljen uz pomoć izuzetno velikih stena sa kvadratnom jamom u centralnom delu stene. Struktura je obuhvaćena vertikalnim kamenim pločama koje su upotrebljene kao završni kamen.

Misteriozno poreklo

Međutim, dok je veličina i oblik monolita na planinama Urala fascinantna i intrigantna, njihova tajna ne leži u njihovoj konstrukciji, već u misterioznim drevnim kulturama koje su ih stvorile hiljadama godina unazad.

Danas, istraživači imaju veoma ograničeno znanje o strukturama i njihovim graditeljima. Još se ne zna kakva je njihova stvarna svrha bila i zašto postoji toliko mnogo monolita koji se protežu široko, duž celog područja.

Pogledajte još i „Drevni gradovi“