Rastuća pretnja globalnog zagrevanja je dovela do napetosti oko mnogih prirodnih procesa na Zemlji, procesa koje smo nekada uzimali zdravo za gotovo. Jedan od njih je dostupnost slatke vode na našoj planeti. Već smo videli drastično povećanje suša i reke koje presušuju kao rezultat promena klime.

Šta je sledeće? Da li ćemo na kraju ostati bez vode?

Džejms Vebster

Džejms Vebster

Odgovor nije tako jednostavan. Zemlja se sastoji uglavnom od vode, međutim, veliki deo je slana voda, koja nije za piće.

Džejms Vebster, vulkanolog i kustos odseka za planetarne nauke u Američkom muzeju istorije prirode, objašnjava:
„Zemlja sadrži velike količine vode… Milionima godina unazad, veći deo ove vode se reciklirao u unutrašnjosti između Zemlje, okeana, reka, i atmosfere. Ovaj proces znači da je slatka voda konstantno na raspolaganju na Zemljinoj površini gde živimo.”

Vebster nastavlja:
„Dok je naša planeta u celini, nikada neće ostati bez vode, međutim, važno je imati na umu da čista pijaća voda nije uvek na raspolaganju ljudima gde i kada je to potrebno. U stvari, polovina celokupne slatke vode za piće može se naći u samo šest zemalja. Više od milijarde ljudi živi bez dovoljno bezbedne, čiste vode.”

Po pitanju dostupnosti slatke vode, profesor Ian Stjuart, geolog, dodaje:
„Skoro dva miliona ljudi umre od nedostatka pitke vode svake godine. I za samo 15 godina, polovina svetske populacije može živeti u oblastima visokog stresa. Mestima gde nema dovoljno vode.”

Neki od izvora slatke vode su pod većim rizikom od drugih.

Šta možemo da uradimo?

Ako hoćemo da sačuvamo svoje dragocene zalihe pitke vode, moramo naći način da očistimo vodu od zagađenja, trošimo manje vode kojom raspolažemo, ili kombinovano. Mi takođe treba da pronađemo načine da obezbedimo dovoljno sveže vode ljudima kojima je to najpotrebnije.

Poljoprivreda i industrija za preradu hrane koristi značajne količine vode, čineći ove procese daleko efikasnijim. Prema profesoru inženjeringa na Univerzitetu u Kolumbiji, dr Upman Lal navodi:

„Mogli bi … poboljšati potrošnju vode poboljšanjem prerade hrane, skladištenjem i isporukom kao sredstvo za smanjenje gubitka hrane 30 do 40 procenata koji se trenutno dešava posle poljoprivredne proizvodnje. Sa jednom trećinom zemalja u razvoju očekuje se da se suoče sa ozbiljnim nestašicama vode u ovom veku, ovo nije problem koji možemo da ignorišemo ili izbegnemo, a vredno radimo u Kolumbija Centru kako bi pronašli odgovore.”

Uz prečišćavanje zagađene vode za piće, možemo pretvoriti slanu u slatku vodu. Prema profesoru Ian Stjuartu, jedan od načina da se dobije sveža voda za piće iz okeana je kroz proces desalinacije: bukvalno uklanjanje soli iz slane vode. Međutim, prema Stjuartu: „Mnogo pritiska je potrebno da natera vodu kroz membranu — i to zahteva puno energije i skupo je. Ako će desalinizacija biti realan izvor slatke vode, biće potrebno mnogo jeftine energije, ili način da se taj proces učini efikasnijim.”

Dok čekamo da se te tehnologije unaprede, postoji dosta toga što bi svako od nas mogao da uradi kod kuće kako bi se sačuvala voda. Evo nekoliko primera:

  • Brže se tuširajte.
  • Zavrnite slavinu dok perete zube.
  • Uverite se da je mašina za pranje veša puna kako bi se izbeglo duže pranje.
  • Proverite da nema curenja slavine ili odvodnih cevi.
  • Ne otapajte smrznutu hranu pod mlazom vode. Stavite je u frižider umesto toga. Može duže da potraje, ali neće trošiti vodu.

Voda je jedan od naših najvrednijih resursa. Da li možda vi imate neku drugu ideju kako bi pomogli očuvanju pitke vode koju imamo?