Biti žena od stila ne podrazumeva samo upečatljiv vizuelni identitet, pripadništvo elitnim društvenim strukturama, i dinamičan život koji se obavezno odvija pred očima javnosti. Skupa garderoba može da se kupi, međutim, potrebno je znati nositi je. Status poznate ličnosti deluje privlačno i laskavo, ali često donosi i brojna iskušenja. Novcem može da se angažuje stilista, ali ne i da se kupi otmenost, prefinjenost, savršeni maniri. Žena od stila je autentična, nezavisna, poseduje čvrst karakter, dostojanstvena je i ponosna. Uvek gleda napred, u vizije i ideje koje joj nikada ne nedostaju. Poseduje ogromno samopouzdanje, ali se odavno izborila sa sujetom.

Diplomirana novinarka, Branka Kovačević, prepoznala je među plejadom osobenim stilom ukrašenih Beograđanki, osamnaest onih koje se izdvajaju, koje zaslužuju divljenje. Opisala ih je u svojoj prvoj knjizi „Kako postati ikona stila? Beograđanke znaju”, i istom stekla veliki broj čitalaca. Branka Kovačević može da se pohvali dugogodišnjom i bogatom novinarskom karijerom, obeleženom sa preko 2.5oo intervjua, kao i nebrojenim tekstovima. Dame, u čiji nas je svet, svojom prvom knjigom, uvela su: Princeza Jelisaveta Karađorđević, Roksanda Ilinčić, Jelena Ivanović, Jelisaveta Orašanin, Jelena Blečić, Marija Tarlać, Ana Stanić, Jovana Joksimović, Verica Rakočević, Sara Brajović, Milena Ze Vu, Goga Grubješić, Anđelija Vujović, Đurđa Stojiljković, Lucija Rađenović, Anja Ivana Milić, Mila Litvinjenko, a autorka je predstavila i sebe, opisavši se kao nepopravljivo radoznalom da sazne sve mudrosti i tajne koje život čine kvalitetnijim.

Knjigu „Kako postati ikona stila? Beograđanke znaju”, rukopis koji nas upoznaje sa damama od stila, ali i poziva na to da se njihove tajne primene, objavio je Vulkan izdavaštvo.

Koje osobine su, junakinje Vaše knjige, izdvojile iz velike galerije uspešnih, poznatih i društveno priznatih Beograđanki?

– Svaka od mojih sagovornica ima biografiju, karijeru iza sebe, nešto je napravila, ali ima i „ono nešto” što je izdvaja od drugih.  Otmena je kao princeza Jelisaveta Karađorđević a sa druge strane je i veliki borac kao ona. Prefinjena je i moderna kao Roksanda Ilinčić ali i spremna da osvoji svet baš kao i ona. Poslovna je, dinamična, mudra, smirena i porodično orijentisana kao Jelena Ivanović. Ortak je kao Jelisaveta Orašanin, filozof i ljubitelj života kao Jelena Blečić. Ume od sebe da napravi brend kao Marija Tarlać. Harizmatična je kao Ana Stanić. Sigurna u sebe i jaka kao ličnost baš kao Jovana Joksimović. Brutalno iskrena prema sebi i svetu, infantilna i vesela kao Verica Rakočević. Vraški je lepa i govori najvažnije svetske jezike kao Sara Brajović. Magična je kao Milena Ze Vu, praktična i velikog srca kao Goga Grubješić, slatka i neodoljiva kao Anđelija Vujović, mistična i posebna kao Đurđa Stojiljković, drugačija i hrabra kao Lucijana Rađenović,  spremna i sposobna da od sveta napravi lepše i funkcionalnije mesto kao Anja Ivana Milić, prodorna i autentična kao Mila Litvinjenko i nepopravljivo radoznala da sazna sve mudrosti i tajne koje život žene čine kvalitetnijim – kao što sam ja. I da to stavi na papir u jednom trenutku…

Dame, o kojima ste pisali, ne negiraju sopstvenu nesavršenost i odlično se sa njom nose?

– Što pre shvatimo da smo svi mi nesavršena bića, više ćemo raditi na toj posebnosti, individualnosti jer i nesavršenost može da bude interesantna i motivišuća. A snalažljivost ili spretnost, zatim šarm i otmenost, mogu da anuliraju svaku nesavršenost. Duhovitost je takođe odlično oružje protiv nesavršenosti. Jedna od Beograđanki jasno kaže da i izgrađen stil može poslužiti protiv takozvane nesavršenosti: „Jer, šta je stil, kaže ona, nego autentičan način izražavanja, individualnost, prirodno naglašen ukus, urođena mera za ravnotežu onoga u vama i onoga na vama”. Nesavršenost se prevazilazi upravo ovim saznanjima i nikako se ne treba shvatiti kao negativna osobina.

Ako biste odlučili da pišete knjigu o ikonama stila na širem geografskom području, koje dame bi se našle na njenim stranicama?

– Upravo sam počela da radim na jednom takvom projektu. Saznaćete uskoro o kome se radi!

Beogradom šetaju veličanstveno lepe, koliko i prefinjene žene. Ipak, čini se da je sve više onih koje se odevaju i ponašaju na granici vulgarnosti, posebno među mlađom generacijom. Šta biste njima poručili?

– Izuzetno me čini srećnom kada na instagramu vidim devojčice od petnaest godina da se slikaju sa ovom mojom knjigom i pišu ispod komentare da su se potpuno pronašle u njoj. Jer, ja sam insistirala na određenoj meri ukusa, na vrednostima na kojima se ranije odrastalo. A samo tako se svi možemo boriti protiv vulgarnosti, primitivizma, loših uticaja. Presrećna sam i kada mi prijateljice kažu da se njihove devojčice koje su još u osnovnoj školi ili su krenule u srednju, otimaju koja će pre da pročita priču o „Beograđankama koje znaju”.

Kakvo je Vaše mišljenje o Beograđanima? Ima li među njima onih koje žene smatraju za „prave muškarce”?

– To je opet jedna potpuno nova tema! Naravno da ima. Ima fantastičnih muškaraca u ovom gradu. Jer, na ovim prostorima je, ma kako to možda izgledalo prevaziđeno, i dalje u modi viteštvo, smisao za humor, sportski duh… A to sve odlikuje pravog muškarca.

Pre nego što ste objavili svoju prvu knjigu, kao novinar ste intervjuisali 2.500 hiljade sagovornika. Ko je, među njima, ostavio na Vas posebno jak utisak i zbog čega?

– Momu Kapora sam obožavala jer je svaka njegova misao, rečenica, opaska, anegdota, bila antologijska. Svaki intervju, svaki zanimljiv sagovornik, obogati! Od svakoga naučimo neku mudrost i u tome je lepota ovog posla. Nijedan dan u ovom poslu nije isti, nema rutine, prepuštanja i stalno se uči.

Mnogim prosečnim ženama je nedostižna markirana garderoba, mogućnost otkrivanja mesta za provode, ili javno promovisanje. Ipak, čak je i onim damama koje umesto Šanelovih kostima češće nose kuhinjske kecelje dostižno da kreiraju sopstveni stil i budu prepoznatljive. Da li se slažete?

– U to sam sigurna. Meni su od Šanelovih kostima mnogo inspirativnije kreacije koje neko sam osmisli i realizuje. Nekada smo sve mi imale svoje krojačice, odlazile smo kod njih sa idejom šta želimo da sašijemo, same kreirale svoj stil. Danas se u brzini života izgubila potreba za tom kreativnošću. Kupujemo ono što nam se nudi, a dostupni su nam i originali – ono što ćemo imati samo mi. Ideja je uvek bila najskuplja i najvrednija. Negujmo svoju posebnost!

Razgovor vodila, Slavica Ivaniš

Pogledajte još i „Od danas sam samo pisac“