Na svetskom košarkaškom prvenstvu, održanom u Indijanapolisu (SAD) 2002. godine, Dejan Koturović (1972.) je osvojio zlatnu medalju. Postao je prvak sveta. Sa zlatnom evropskom medaljom se okitio 1995. godine u Atini. Bila je to „rehabilitaciona” medalja za čitav narod, koji je svoju sreću i zahvalnost košarkašima izrazio veličanstvenim dočekom, kome je prisustvovalo sto hiljada ljudi.

Dejan Koturović je i na klupskom nivou osvajao titule i kupove, što njegovu sportsku karijeru čini veoma uspešnom. Reklo bi se, dovoljno za jedan život! Ipak, svojoj radoznalosti i sklonosti ka avanturama, Dejan Koturović je dao zamah tek po završetku sportske karijere. Tada je poželeo da nadogradi svoju duhovnost, da pronikne u nepoznato, da prepozna svoje unutrašnje biće.

Slutnja da čitav jedan svet čeka da se otkrije, odvela ga je u Amazoniju, Peru i karibski deo Kolumbije, gde je prisustvovao brojnim mističnim ritualima i kroz lično, i iskustva drugih ljudi, se upoznao sa isceliteljskim moćima ayahuasce, biljke koja izaziva halucinogena stanja. Seanse su ga izmenile, otkrile mu nove nivoe postojanja, promenile mu percepciju sveta, dale mu sposobnost sveobuhvatnog razumevanja, i ispunile ga ljubavlju i svetlošću. Svoja znanja koristi da bi pomogao ljudima da se oslobode poroka i, istovremeno, poziva na očuvanje prirode, upućuje na važnost podizanja svesti i prednosti istraživanja sopstvenih dubina.

Šta je nekadašnjeg vrhunskog sportistu navelo da zaplovi spiritualnim vodama, da iskusi i ono što se dešava izvan fizičke realnosti?

– Svi smo mi duhovna, spiritualna bića, manje ili više svesna, zaprljana ili oprana raznim životnim iskustvima. O duhovnosti se nekada malo govorilo, ali je ona bila prisutnija i vidljivija u svakodnevnom životu. Pre svih nevolja koje su nas snašle, ljudi su bili moralniji, mirniji, manje sebični, manje pohlepni. Pomagali su se međusobno i bili u ljubavi. Loše društvene i političke okolnosti su donele loše uticaje, pa je sve to ugrozilo duhovnost i uslovilo nedostatak ljubavi.

Ja sam, kao profesionalni sportista, živeo u nekom svom svetu, u kome su dominirale želje za pobedama, uspesima, sticanjem slave i novca. Živeo sam aktivno, uz smenu treninga, utakmica, odmora i noćnih provoda, i uz hroničan pritisak od koga nije izuzet nijedan profesionalni sportista. Taj dinamični ritam mi nije dozvoljavao da se prepoznam kao duhovno biće, da osvestim svoje unutrašnje potrebe. Po završetku sportske karijere sam otpočeo da se upoznajem sa novim životnim sferama, novim navikama i iskušenjima. Iskusio sam trusna područja puna unutrašnjeg bola, nerazumevanja i patnje. Sve to me je navelo na preispitivanje, na zarone u dublje nivoe postojanja, na samospoznaju. Uprkos tome što svi težimo što lakšem životu, lični razvoj nam garantuje jedino rad, učenje, prevazilaženje problema. I smelost da, ponekad, idemo i „glavom kroz zid.”

Sa kakvim očekivanjima ste se zaputili u Južnu Ameriku, u susret šamanima i seansi ispijanja ayahuasce?

– Pre nekoliko godina sam doživeo pozitivne lične promene, koje su dovele do serije gotovo svakodnevnih otkrovenja i nizova dobijenih informacija, odgovornih za rast mog samopouzdanja. Dobro utreniran i ushićen tim pozitivnim promenama, osećao sam se sposobnim da lako rešavam sve „prepreke na putu”, da planiram nove podvige, uplićem se u istraživanja novih oblasti. Za ayahuascu sam saznao putem interneta i intuitivno naslutio da mi je upravo ona potrebna za brži razvoj svih potencijala.

Sa ove distance mi je jasno da je, ono što je potom usledilo, predstavljalo proveru moje spremnosti da stremim ka višim dometima. Umesto da ih dosegnem, vratio sam se nekoliko koraka unazad. Predao sam se provodima, po našem i drugim gradovima, provodima koji su bili začinjeni velikim količinama alkohola i ponekim dimom marihuane. Leto sam proveo u druženju, veselju i zanimljivim zgodama, ali je time moja nit duhovnog uspona bila prekinuta. Srećom, ubrzo je usledilo duhovno ćišćenje. Pre ayahuasce sam imao priliku da probam ibogu, afričku biljku koja, pripremljena i korišćena na adekvatan način, poseduje i terapeutska svojstva. Moj put u Južnu Ameriku je usledio nakon upoznavanja sa divnom šamankom, kuranderom slovenačkog porekla, Sanken Wesnom, koja vodi Aya ceremonije. Upoznat sa njenom snagom i isceliteljskim moćima, otputovao sam u centar njenih učitelja kuranderosa u Peruu. Tamo je počelo novo poglavlje u mom životu, zahvaljujući stečenim iskustvima i konzumiranju raznih biljaka, na čelu sa ayahuascom. Žao mi je što za njih nisam saznao pre desetak godina, kada sam boravio na tim dalekim destinacijama, ipak, verujem da se sve dešava u pravo vreme, kada dosegnemo potreban nivo svesti.

Opišite nam iskustvo konzumiranja ayahuasce.

Dejan Koturović

Dejan Koturović

– Ayahuasca pomešana sa čakrunom daje čaj koji nam omogućava unošenje spiritualnog molekula (DMT), koji inače i sami lučimo u organizmu, ali na ovakav način smo otvoreniji za mistični doživljaj povezivanja kroz aya portal sa Univerzumom. Tu otkrivamo prave odgovore i informacije uz razne i zanimljive unutrašnje vizije, odnosno slike, i Ikaruse takoreći pred očima, u mraku maloke (drvena kuća u kojoj se odvijaju ceremonije).

Kuranderosi tokom procesa ove sesije pevaju molitve-Ikaruse i oni su spiritualni kanal između, rekao bih, svetog duha i grupe ljudi koji ispijaju vrlo malo tog lekovitog čaja poprilično ružnog ukusa. Svi ljudi imaju različite pobude zbog kojih su tu, a dobar kurandero kao recimo Sanken Wesna, čije umeće potiče iz drevnog učenja Šipibo plemena u kome sam gostovao, kontroliše njihovo trenutno stanje i pomaže na određeni način tokom procesa, gde se energetsko čišćenje prvo uglavnom odvija putem povraćanja, a tako se izbacuju i toksini iz tela. Pored najpoznatijeg starog južnoameričkog naroda Inka koji retko kad prihvataju da rade ovu sesiju belom čoveku, Šipibo pleme ima veliku tradiciju iscelitelja koji pomažu na zaista dubinskom nivou, zbog čega su jako poštovani iscelitelji u svetskim razmerama. Ovo su kurativne seanse iako se na njima može imati poprilično uživajuće iskustvo, a čak i oni koji imaju samo avanturističke namere da probaju ovo za njih novo čudo trebaju pre sesije proći kroz ličnu dijetu tj. mini detoks radi zdravstvene bezbednosti i dubljih procesa za preobražaj kao i benefita posle svega.

Moje namere u početku su bile da što više pročistim svoj mentalitet i oslobodim se raznih predubeđenja i stečenih loših programa koji su me kočili u određenim stvarima. Kad se dovoljno pročistiš i otvaraš srce tokom ove isceliteljske ceremonije, počinješ da upoznaješ ljubav u pravom smislu te reči i ona ti dolazi u velikoj količini. Ponekad sam, tako nadahnut, dirigovao rukama u vazduhu od zadovoljstva, što mi je usadilo motiv da budem dirigent svog sveta. U stvari otkrio sam da je ljubav u tebi sve vreme, samo je poenta otvoriti se za nju. I to je stvarno fenomenalan osećaj jer ona leči dušu, a samim tim se i telo oporavlja. To nije ljubav koju smo videli na filmu ili osetili sa partnerkom ili bliskim ljudima, niti roditeljska ljubav puna brige. To je bukvalno povezanost sa Bogom-Univerzumom gde prihvataš sebe na najlepši mogući način i podižeš svest na toliko veliki nivo da razumeš čak i svog najvećeg neprijatelja, kome opraštaš uz zahvalnost što te je svojim lošim delima doveo u iskušenje i priliku da savladavaš određene lekcije, i pobediš svoj ego koji te je nagovarao na ko zna kakve sve osvete, što bi onda vodilo ka mržnji, a zatim i bolesti.

Ayahuasca ceremonija je učenje i vežba shvatanja kako se treba osećati i ponašati i u realnom životu, a ne samo uživati na dušeku u maloki dok traje DMT efekat te noći. Uglavnom, unutrašnjom komunikacijom i doživljajem sa energijom ove biljke shvatiš da su čuda moguća i da je poenta negovati ljubav u sebi i oko sebe tj. živeti u skladu sa njom, a usput kod ovako posvećene i stručne kurandere, kao što je Sanken Wesna, možeš isceliti i poneku bolest, pa i one najteže. Treba strpljenja, jer to je rad na sebi i ne dešavaju se baš svi benefiti preko noći. Ja sam recimo učestvovao na četrdesetak grupnih i ponekoj individualnoj sesiji Ayahuasce i naravno nisam postao uzvišen poput Dalaj Lame, niti mi je to cilj, ali osećam potrebu da još uvek ponekad vežbam sa Ayom ili na neki drugi način, i uzdižem duh i olakšavam sebi život.

Da li se vaš život promenio, i na koji način, nakon mističnog rituala ispijanja ayahuasce?

– Naravno da se menjam, uz mnoštvo novih uvida i umeća, stečenih zahvaljujući sveobuhvatnim radom na sebi. Lakše dopirem do suštine ljudi, imam pojačanu intuiciju, umešno izbegavam energetske vampire, razvijam svest o važnosti održanja čistoće prirode, i sve vreme sam u stanju ljubavi. Ko se ne menja, taj nazaduje, zato je bitno kretati se, a ne stajati u mestu. Sa ayahuascom i drugim biljkama se taj napredak brže odvija, pa ne mogu a da ne pomislim kako bi izvesnim „moćnicima” u sivim odelima dobro došlo da se upuste u aya poduhvate. Time bi se oplemenili, i spasili i sebe, ali i čitav narod.

Koja je najmoćnija sila koju ste iskusili van granica naše percepcije?

– To je svakako božanska sila univerzalne ljubavi. Voleo bih da je svi osete i upoznaju, i da, kao posledicu toga, učinimo ovaj svet lepšim i lakšim za življenje. Bog poseduje najveću moć, mnogo veću od crne, magijske, u čije sam se postojanje uverio. Jedne noći na ayahuasca sesiji sam doživeo ogroman strah jer sam osetio prisustvo energije velikog zla u meni i čak pomišljao da neću preživeti. Kuranderosi su pokušali da to uklone, a onda se oslonili i na pomoć sibirskog šamana. Veoma sam zahvalan jednom čoveku sa naših prostora, i sa sibirskim umećem, koji se u astralnim poljima hvata direktno u koštac sa zlom i vraća ga onom ko ga je i aktivirao. Zbog njega sam dužan da pojasnim da šamani u stvari dolaze jedino iz Sibira, dok je zapadni svet od njih preuzeo reč šaman i poslednjih decenija je upotrebljava za imenovanje iscelitelja sa raznih kontinenata, i time nepotrebno prave zabunu. Originalni šaman iz Sibira ne simpatiše takva preimenovanja, a ni kuranderima, sem njihovog drevnog naziva, nisu potrebni dodatni nadimci.

Poznato je da vodite jake seanse, u cilju oslobađanja ljudi od zavisnosti od alkohola i droga. Kako se one odvijaju?

– Seansa koju vodim se odvija po uzoru na drevnu afričku seansu koju su tamošnja plemena koristila za iscelenja raznih bolesti, jer oni nisu znali za poroke kakve imaju ljudi modernog doba. Dosta toga što sam opisao, vezano za ayahuasca sesiju, se dešava i u ovim seansama, ali se procesi promene odvijaju na drugačiji način.

Moj rad nema sličnosti sa radom kuranderosa, i njihovim umećima, koji se obavlja na ritualni, plemenski način. Seanse koje vodim su prilagođene potrebi i komforu današnjeg zapadnog čoveka. Cilj je uvesti osobu da uđe u drugačije energetsko polje, gde se odvija poželjan proces resetovanja, i to biljnom sinergijom sa sopstvenim smirajem, mantrom i još nekim radnjama. Iboga seansa kao jak telesni detoks se pokazala kao najbolje prirodno dejstvo za prekidanje s porocima, što je Howard Lotsof slučajno otkrio tek pre nešto više od pola veka.

Ovu sesiju balansiranja podsvesti kroz spiritualno uzdizanje koriste i ljudi bez bolesti zavisnosti koji žele da prođu kroz mistično iskustvo. Efekat je da se sav nagomilani stres i strahovi ili depresivna stanja faktički čiste u jednoj seansi, a kad se emotivne blokade prevaziđu od celog tog procesa čovek se psihološki oseća bolje. Širok spektar olakšanja donosi i lepše, trezvenije misli koje utiču na dalji tok života.

Šta se, po vašem mišljenju, nalazi u korenu svakog poroka, a šta u osnovi ozdravljenja?

– Veliki broj narkomana su, pre nego što su se utopili u sivilo poroka, bili inteligentne osobe željne istraživanja i novih iskustava, ali su ih potisnute emocionalne traume iz detinjstva i stepen nezadovoljstva naveli na autodestrukciju. Mladim osobama ne ide u prilog ni to što im povučenost ili stidljivost oduzimaju smelost, i sprečavaju ih da se dokazuju, što je često imperativ odrastanja. Alkohol i droga im daju tu varljivu dozu hrabrosti, i istovremeno ih uvode u problem zavisnosti. Kada se problem razvije, veoma je važno da ga osoba osvesti, pokaže želju za ozdravljenjem, kao i spremnost za suočavanje sa zamaskiranim strahovima.

Kao poštovalac prirode, recite nam šta je ono što čovek može da nauči i dobije od nje?

– Uprkos tome što čovečanstvo truje planetu, ne hajući za dalekosežne posledice, priroda je i dalje blaga prema ljudima i puna blagorodnih plodova. Priroda je ona koja nudi najveće izobilje, a to su ljubav i pozitivna energija. Jurnjava za novcem uvodi ljude u začarani krug nezadovoljstva i stalne potrebe za gomilanjem bogatstva. Iza toga stoji strah i velika unutrašnja praznina, što ih čini slepim za sagledavanje onoga što se svima nudi besplatno.

Priroda je dala i biljke koje pomažu da se ljudi probude i obrate pažnju na svet oko sebe. Nažalost, i pojedinci zagađuju planetu, ne samo multikompanije. Svedoci smo toga da se smeće baca na sve strane, ponekad i u hodu, po ulici. Ipak, ljudi se bude, i treba imati na umu da haos i nemoral koji širom planete izbija na videlo, kao što je rekao Sai Baba, predstavlja deo procesa širenja svetlosti kroz pojedince koji osvetljavaju put i drugima, i pomažu im da primete prljavštinu oko nas. Umesto raznih kritika društva i sistema, poželjno je da pročistimo sami sebe, pa i da očistimo za sobom, što će dovesti do toga da se širi talas svesti o važnosti očuvanja prirode. Svi smo u univerzumu povezani nama nevidljivim nitima, tako da dobri primeri imaju za posledicu osvešćivanje drugih ljudi, širenje ljubavi i svetlosti.

Šta vam, nakon svega doživljenog i spoznatog, predstavlja najveće iskušenje?

– Sa razvojem čovekove svesti, uvećava se i njegova odgovornost da čini dobra dela, uz zanemarivanje ličnog interesa. Postaje imperativ da se uvek daje najbolje od sebe, što nije lako, ali svakako donosi ispunjenje.

Ko su ljudi kojima se divite, koje pratite, čije metode podržavate, čije knjige čitate?

– Odavno je jasno da mnogo toga, što dolazi sa televizije ili iz novina, ne predstavlja ništa dugo nego ispiranje mozga, što za posledicu ima zaglupljivanje nacije. Srećom, mediji na internetu nude dobar izbor informisanja. Teša Tešanović sa emisijom Balkan info je dobar primer jednog ratnika svetlosti, koji je sa malim sredstvima organizovao i ugostio dosta pametnih i dobronamernih ljudi. Mnogi od njih imaju saznanja o realnom stanju u zemlji i svetu, i nesebično nude rešenja za okolnosti koje nisu nimalo zavidne. Pratim i Krešimira Mišaka, i njegovu emisiju „Na rubu znanosti”, kao i BebaMur.com portal. Na tim adresama, i mnogim drugim, dobijam dragocene informacije i postajem upućen u različite metode koje nam donose svetlost. Na nama je da spoznamo njeno dejstvo i da je širimo svuda oko sebe.

Razgovor vodila, Slavica Ivaniš